Brian Fargo i njegov inXile studio su našli zlatnu koku za uspeh u današnjoj teškoj konkurenciji industrije video igara. Recept se sastoji u izvlačenju legendarnih RPG naslova iz prošlog veka, i pravljenju njihovih naslednika koje bi prezentovali na Kickstarter kampanji publici gladnoj dobrih i kompleksnih RPG igara kakve smo igrali u ono „zlatno“ doba žanra. Recepet se pokazao izuzetno lukrativnim, jer su za njihove 3 igre ( Wasteland 2, Torment: Tides od Numenera i Bard’s Tale IV) prikupili preko 8,5 miliona dolara samo u početnim kampanjama, i ko zna koliko u periodu razvoja igre, što ih svrstava u najuspešnije „kickstarter kompanije“ u istoriji. Wasteland 2 smo igrali pre godinu i kusur dana, i, i pored neizbežnih mana i propusta, ipak možemo da kažemo da smo zadovoljni onim što nam je inXile isporučio. Ove godine nam je na meniju Torment: Tides of Nuemera, imali smo prilike da igramo prvi beta build igre, pa da vidimo kakve nam ukuse donosi.
Novi Torment je duhovni naslednik čuvene rpg igre iz 1999. godine, Planescape: Torment, po mnogima jednog od najboljih RPG-a ikada, i svakako jedne od najbolje napisanih priča u video igrama. Kažemo „duhovni“, jer igra nije smeštena u isti univerzum kao i svoj uzor, već u svet Numenere, potpuno novog settinga i sveta, napisanog od strane Monte Cooka za potrebe njegovog novog stonog frpa. U pitanju je izuzetno zanimljiv i orginalan SF svet, smešten na ovoj našoj zemlji, ali eonima u budućnosti, u vreme takozvanog „devetog sveta“, koji predstavlja devetu veliku civilizaciju nakon nestanka i zaborava onih prethodnih. U tom takvom svetu, ogroman značaj imaju Numenere, mistični drevni predmeti, koji predstavljaju ostatke davno zaboravljenih civilizacija. Ti objekti su često nedokučivi i predmet su izučavanja (i traženja) mnogih pojedinaca i interesnih grupa. Te Numenere mogu biti različitih osobina i moći, neke jednostavno rade neke zanimljive i čudnjikave stvari, dok neki mogu biti od ogromne koristi i neverovatno moćni. U smislu gejmpleja, kao tipovi itema, oni se dele na Oddities, Artifacts i Cyphers.
Upravo u tom devetom svetu, vi se budite naizgled mrtvi, odnosno ponovo rođeni, i vrlo brzo saznajete da ste pripadnik retke vrste ljudi koji se nazivaju Castoff, a koji predstavljaju odbačena tela izvesnog čoveka zvanog Changing God, koji je uspeo da prevari smrt i živi već neverovatno dugo, tako što stalno sebi stvara nove „domaćine“, pa je tako jedan od najmoćnijih živih ljudi u svetu. Kontate da vam on duguje puno odgovora, pa bi red bio i da ga potražite.
Dobrih sat vremena početka igre provešćete u izgradnji i definisanju vašeg lika, ali ne kroz tabele i brojke, već kroz par scena i događaja gde na osnovnu vaših odluka i akcija vaš lik dobije svoj oblik, što je originalan pristup koji se nama vrlo dopao, jer je organski uklopio izgradnju lika u sam svet i narativ igre. Naravno, na kraju ovoga ipak možete i sami naštimovati statse i osobine, ali videćete da su vas vaše odluke nekako prirodno dovele do lika kakvog želite da igrate. Vašeg lika definišu 3 činionca: Descriptor, Class i Focus. Na osnovnu ova tri faktora dobićete „titulu“ i set osobina i veština koje ćete moći da koristite u igri. Broj kombinacija je ogroman, tako da je i broj raznovrsnih opcija za build vašeg lika poprilično šarenolik. Postoji 17 descriptora, 3 klasa i „ko zna koliko“ focusa. Klase su Glaive, što bi bio klasičan fajter lik, zatim Nano, lik koji ume sa pomenutim Numenerama i generalno je caster, i Jack, koji je „od svega po malo“ vrsta klase, uz Rogue elemente.
Pored ovoga tu su i naslovne „plime“. Tides su nešto što bi u drugim rpg igrama bili recimo „traits“ ili afiniteti. Svaki Tide je označen određenom bojom, ima ih pet, i svaki sa sobom nosi set određenih crta karaktera, koji su međusobno prirodno povezani. Možete ih videti na slici ispod:
Na osnovnu toga kojoj boji naginjete, imaćete određene bonuse, ali i drugačije opcije prilikom interakcije kako sa okolinom, tako i sa drugim karakterima u igri. Isto važi i u obrnutom pravcu. Početni Tide će vam se odrediti prilikom pomenute izgradnje lika, ali je to promenljiva stavka i variraće u igri u zavisnosti od vaših odluka i ponašanja.
Borba u igri je potezna, i apsolutno svaki sukob u igri je smislen i utkan u narativ igre, što je još jedna odlika originalnog Tormenta. Takve situacije u igri se nazivaju „crisis“ i ne moraju uvek da se završe borbom, već postoji i brdo drugih mogućnosti (razgovor, interakcija sa okolinom, rešavanje određenih zagonetki, itd), i ono što smo u početku videli od istih je vrlo lepo i zanimljivo osmišljeno. Ipak, borbe trenutno još uvek izgledaju nekako traljavo i haotično, pošto nam fali puno opcija i podataka koji bi malo bolje definisali borbu i mogućnosti koje u njoj imamo, a čini nam se da smo primetili i po koji bag u borbi tu i tamo, pre svega što se tiče kretanja. Inače, samo kretanje karaktera u igri je često tromo i neprirodno, pa nam je u neku ruku i laknulo što igra nije sa real time borbom, jer nismo sigurni kako bi to izgledalo kada bi trebalo da mikrujemo naše party članove. Isto važi i za kretanje kamere, koja se ponekada vuče i trokira prilikom nagle promene kadra.
Generalno gledano, vidi se da igra tek treba da prođe kroz fazu peglanja i sofisticiranja dobrog dela svojih mehaničkih i tehničkih elemenata, pošto je po tom pitanju ukupan utisak da je sve nekako zašiveno na brzinu, kako bi igrači mogli da testiraju betu na vreme. Istina, mnoge stvari su naglašene pre nego što startujete igru, da su još uvek u ranoj fazi razvoja, korisnički interfejs je samo placeholder, mnogi vizuelni i zvučni elementi tek treba da se dodaju, a i sam balans igre je tek u početnoj fazi. No, i pored tih navedenih stvari, jasno je da sa tehničke strane igra škripi i da treba da prođe kroz još par iteracija kako bi se to dovelo u red.
Pisanje u igri, bar ono što smo na početku videli, je sjajno. Dijalozi su bogati, ali ne i pretencizoni, što isto važi i za likove koje smo do sada susreli u igri, upadljivi su i karakterni, a njihovi ručno crtani portreti im daju dodatni sloj „duše“, vidi se da je portrete radio isti umetnik koji ih je crtao i za Wasteland 2, koji je takođe imao sjajne portrete karaktera. Možda jedino ne bi bilo na odmet da malo više NPC likova ima svoje portrete, ali moguće je da ćemo ih dobiti kasnije.
Vizuelno, igra je naravno 2d ručno crtana i izgleda neverovatno detaljno i potpuno u duhu originalnog Tormenta. Ne umem tačno da objasnim zašto „vuče“ na stari Torment, nemam štiha za likovnu umetnost, ali to naravno nije samo do 2D grafike. Jednostavno, boje, stil i pomalo „plastični“ elementi pojedinih lokacija, neodoljivo podsećaju na Plancescape: Torment, iako je u pitanju 17 godina starija igra u potpuno drugom settingu. Sve lokacije u novom Tormentu vrve od bujice detalja koje možemo da ispitamo i obiđemo, tako da će ljubitelji istraživanja i 2d grafike ovde biti svoj na svome. Glasovna gluma je takođe sjajna, prvi utisak u igri koji nas je odmah „kupio“ bio je napeti glas naratora u maniru Rod Serlinga, naratora kultne serije Twilight Zone. Način na koji nam je prenosio naše misli, sjajno je dočarao ozbiljnost i hitnost situacije u kojoj smo se nalazili, bolje nego da smo to doživeli iz prvog lica na konzoli nove generacije, na kakvoj „plazmi“ od 3 metra. Taj kvalitet glasovnih talenata se samo nastavio dalje u igri, naravno u skladu sa likovima koje smo susretali i njihovim karakterom.
Sve u svemu, izuzetno smo zadovoljni onim što trenutno vidimo u novom Tormentu. Igra ima sjajne ideje i odličan „vajb“, koji će se svideti svim ljubiteljima old school rpga, prelepe 2d gafike, i koji od igre pre svega žele snažnu priču i upečatljive likove, koje će pamtiti i nakon što igru izbrišu sa harda. Radujemo se trenutku kada ćemo igrati konačnu verziju ovog, nadamo se dostojnog, naslednika Tormenta.
AUTOR: Nikola Savić
+ Pisanje i likovi su sjajni.
+ Sjajna ručno crtana grafika, bogata detaljima.
+ Oseća se atmosfera originalnog Tormenta.
– Igra izgleda i radi nezgrapno i skarabudženo.
– Fali nekakav „manual“ koji bi detaljno objasnio sisteme u igri.
Review primerak igre obezbedio izdavač inXile
