Na tržištu MOBA igara vlada manje-više totalna dominacija tria LoL, Dota i HoTS, free to play igara koje oko sebe okupljaju milionsku publiku a jednako milionske imaju i turnire i zarade. Logično, veliki broj studija bi želeo da štrpne deo tog ukusnog kolača i odlučuju se da i oni naprave igre u kojima takođe jurcate kroz tri koridora, farmujete exp i zlatnike, da biste srušili protivničke kule, inhibitor i na kraju bazu. Ovakve igre, pogađate, ne uspevaju da se održe dovoljno dugo da autorima donesu dovoljan profit da bi opstale. Jedina igra koja se dobro održava je Smite, studija Hi-rez, koja je ponudila dovoljno drugačije MOBA iskustvo da opstane u društvu giganata. Epic Games sa Paragon pokušava da ono viđeno u Smite prepakuje na svoj način i tako je nastao Paragon.
Paragon je, dakle, MOBA u kojoj direktno upravljate likom sa kamerom smeštenom u perspektivu koja više podseća na onu koju viđamo u pucačinama iz trećeg lica. Smeštena je u futurističko okruženje šarenolikim izborom heroja (trenutno ih ima 15) i funkcioniše kao klasična MOBA – tri koridora, AI minioni koji se vremenom automatski pojavljuju i trče ka protivničkoj bazi, razbijte suparničku građevinu i pobedili ste. Da li se onda i po čemu izdvaja iz ostalih igara iz žanra? Jedva, u pitanju su sitnice i jedan gimmick.
Sistem karata kojim se Epic Games toliko hvali je daleko od inovativnog jer ovo nije ni prva ni poslednja akciona igra sa RPG elementima da ima karte koje su bonusi ili specijalne sposobnosti. U praksi, pravljenjem špila od karata koje vremenom skupljate, sastavljate personalizovani shop sa predmetima koji će vam biti dostupni tokom meča. Tako to mogu da budu health/mana napici i razni pasivni ili aktivni predmeti koji pojačavaju lika. Sem kupovine same karte, možete je dodatno unapređivati modulima koji su obično jako sitni bonusi i ne donose toliko velike promene u odnosu na svoju cenu. Ovo doduše znači da je smanjena tenzija tokom samog meča jer ne prevrćete ceo item shop kako biste našli svoje omiljene predmete, ali isto tako možete loše sastavljenim špilom već na početku da ograničite razvoj svog heroja ili nemate odgovor na protivničke taktike. Kartice inače imaju nekoliko ”punjenja” koja se regenerišu svakom posetom bazi i nikada ih ne gubite iz inventara trošenjem sem ukoliko ih sami ne izbacite.
Dobra vest je da je Epic izabrao Dota 2 rutu po pitanju dostupnosti heroja – nećete morati da ih kupujete, već se naplaćuju jedino kozmetički dodaci i paketi ranije pomenutih kartica (mada iste možete da osvajate igranjem). Mala glupost je što vam neki ”komplikovaniji” likovi nisu od početka dostupni, čak iako prilikom prvog pokretanja igre izaberete da imate iskustva u žanru, već morate da izlevelujete nalog do otključavanja. Pravljenje custom dekova je takođe zaključano u početku i njega dobijate malo nakon svih heroja. To ja zaista šteta, jer su početni špilovi poprilično dosadni za igranje i svode se na male pasivne bonuse pa ćete u početnim mečevima imati više osećaj da se gromade na mapi gađaju prskalicama umesto stenama, raketama i laserima. Igri trenutno nedostaje raznovrsnost jer je dostupna samo jedna mapa i jedan mod (5v5) kojim nije odstupljeno ni milimetar od mehanike žanra. Kada je Epic već vukao inspiraciju od Smite za mehanički deo igre, mogli su da ponude i neki od nestandardnijih modova koje ta igra ima u ponudi.
Nema sumnje da je Paragon grafički najimpresivnija MOBA na tržištu. Unreal 4 engine je upregnut svom snagom da prikaže sve detalje mape i efekte, a i modeli likova su izuzetno detaljno napravljeni. To međutim znači da je ovo igra u kojoj neće veliki broj igrača moći da uživa jer je i najzahtevnija. A upravo je ovo kategorija koja može da presudi o životnom veku jedne mobe, kada konkurencija nudi manje blještavu, čak i crtanoliku grafiku, ali zarad bolje optimizovanosti za slabije sisteme. League of Legends ne bi bio toliko rasprostranjen da ne može da se igra na tosteru. Vizuelni spektakl jako kvari nedovršenost igre poput bazičnih animacija miniona koji ”vrte pedale” umesto da realističnije hodaju, odsustva tekstura na neutralnim creepovima, čak i potpunog nepostojanja modela inhibitora u bazama. Bukvalno ćete na tom mestu videti baricu i na vas će pucati zrak sa neke kule koja očigledno tu treba da stoji ali je nema.
Sve kritike koje smo imali na Paragon se uvećavaju sa činjenicom da se trenutno pristup igri naplaćuje. Potrebno je potrošiti najmanje 20 dolara za takozvani Founders Pack koji vam momentalno daje pristup igri i nešto malo kozmetike. Cene ovih paketa idu sve do 100 dolara. Za igru koja još nema završene sve modele na mapi, prodaja skinova za heroje je čista arogancija razvojnog studija. Na kraju, Paragon nije loša igra, ali u trenutnom izdanju ne nudi praktično ništa novo igračima koji su već zagazili u neku drugu MOBA igru.
