Ovaj tekst je originalno izašao u GameFun br.145 KlanRUR eSports dodatku, objavljenom 15. maja 2017.
Na nedavno završenom Dota 2 mejdžor tuniru imali smo priliku da gledamo veoma zanimljive mečeve Dota 2. Od iznenađenja koja su priređivali autsajderi, gde smo videli skoro pa nepoznati brazilski tim SG e-sports koji je izbacio ostvareni Team Secret sa turnira, do sjajne CIS Dota koju je Virtus.Pro igrao nošen domaćim terenom i podrškom publike, i onda na kraju već više puta viđenu završnicu u kojoj OG uz manje ili više problema uzima titulu Major turnira OPET. OG je od ukupno pet održanih Major turnira osvojio četiri i cementirao svoje mesto u istoriji Dota 2.
Ali šta se zaista krije iza ove enigmatično dobre igre OG, i šta ih razlikuje od drugih ekipa. Istorija čitave ove teme je veoma duga i jedno je sigurno – OG nije na tronu svetske Dota scene bez razloga.
OG je nastao kao monkeybussiness, tim dva druga koji su se znali veoma dugo i u međuvremenu im je dosadilo da igraju po tuđim pravilima. Tal „Fly“ Ajzik i Johan „NOtail“ Sundstajn su stari poznanici iz perioda kada su igrali Heroes of Nevereth za ekipu Fnatic. Obojcu ih odlikuje savršen gejmerski mentalitet, i iako je NOtail poznat kao „rejdžer“ dovoljno dugo je na pro sceni da je „odrastao“ i naučio da kontroliše svoj temperament. Obojica imaju ogromno iskustvo u igranju timskih igara i nemaju ego, što je veoma bitna odlika pro igrača. Uvek stavljaju timski cilj ispred svog ličnog i u igri im je samo bitno kako tim izgleda, a ne lični performans unutar pojedinačne partije.
NOtail dok miruje – ali nikad “na sekund” dalje od urlanja
Po prelasku u Dota 2 okruženje su ih karijerni putevi spajali i razdvajali sve do trenutka kada je NOtail doživeo najveće razočaranje svoje karijere igrajući u timu Cloud 9. Tim je bio predodređen za velike stvari, ali zbog pojedinaca i loših odluka igrača nije dosegao svoj potencijal i dao velike rezultate. Dva druga su se pojavila zajedno u Team Secret, ali pošto ni tu nisu mogli da igraju bez spoljašnjih pritisaka i sukoba sa drugim, egom nabijenim igračima, odlučili su da stvore tim po svojoj meri.
Za saigrače su izabrali tri do tog trenutka poštovana ali slabije poznata igrača, danskog Cr1t, pub zvezdu Miracle- , i severnoameričkog talentovanog i agresivnog oflejnera MoonMeander. Tu je ključni element usledio u vidu ogromnog iskustva i požrtvovanja na koje su bili spremni Fly i NOtail. Obojica imaju ogromno iskustvo i jedni su od retkih igrača koji su igrali više pozicija u timskim igrama. NOtail je igrao svih pet pozicija tokom svoje karijere, ali do tog trenutka nije bio cenjen kao carry. Nije cenjen dovoljno ni sada posle osvojenih titula i dominacije OG na sceni, ali njemu to nije bitno. OG pobeđuje, i on je zadovoljan. Zašto NOtail nije cenjen? Jer igra na pobedu, i ne igra carry poziciju kako svi drugi zamišljaju da je treba igrati.
Tim je na papiru izgledao slabo, sa NOtailom na poziciji kerija i nepoznatim midlejn igračem za kog su svi tvrdili da je samo zvezda public mečeva i da ne zna igrati timske partije. Fly je očigledno bio svestan ovoga i sam, pa nije ni pokušao igrati timsku igru. Igrali su oko pomenutog midlejn Miracle- tako nesebično da se i NOtail na poziciji carry podređivao njegovoj igri. Savršena kombinacija iskustva NOtail, vođstva Fly, smirenog taktičkog pristupa Cr1t i lukavosti MoonMeander, podređena neljudskim refleksima hiperagresivnog Miracle- je urodila plodom. Tim je „proradio“, magija je rođena.
Osvojili su redom pet velikih LAN turnira, od kojih čak dva mejdžora i izgradili nivo podrške koji su druge ekipe gradile godinama. Usledio je krah i neuspeh na The International gde je ekipa „na prepad“ izgubila od nepoznatog TNC Gaming, i svi su mislili da je tu kraj ekipe. Dve partije lukavosti gde je Fly popustio sa koncentracijom i bio outpickovan su naizgled zacementirale sudbinu OG.
Zvezda je bila u padu, i svi su mislili da će izgoreti jednako brzo kao što je bljesnula. Miracle-, po mnogima tada najveći talent i najbolji midlejn na svetu je objavio da odlazi iz tima. I ne samo on, nego i nesebični Cr1t i MoonMeander.
Fly i NOtail su na osnovu novosteknutog(i obnovljenog) poštovanja doveli u tim postavu sa dva veoma ostvarena i priznata igrača, S4 i Jeraxa, od kojih je Šveđanin S4 karijeru izgradio igrajući midlejn i osvojivši skoro pa sve moguće sa timom Alliance, dok je Jerax bio supertalentovani povučeni igrač koji sija na nekoliko heroja, ali nikada se ne ističe ni na koji način osim svojom briljantnom igrom.
Kada je objavljeno da S4 igra oflejn, a da će midlejn igrati još jedan „klinac“, nepoznati igrač Ana, glave su opet išle levo-desno u neverici, i svi su mislili da su Fly i NOtail opijeni novom slavom. Ekipa je od svoje premijere nesigurnim koracima ali čvrstom rešenošću krenula u dokazivanje. S4 je dokazao da je suvo pojačanje jer je njegovo iskustvo i drugačiji pristup igri izluđivao neprijatelje, Jerax je kao i Cr1t skromno ćutao i uništavao neprijatelje, Fly i NOtail su igrali svoju igru.
Na midlejnu, Ana je vodio višestruke borbe. Protiv iskusnijih neprijatelja, protiv publike koja ga je mrzela jer igra sa njihovim ljubimcima, a naizgled ih vuče na dno, protiv sopstvenog tima koji mu nije podređivao igru kao do tada Miracle-u, protiv sebe i svog karakteta. Bilo je tu i suza i smeha, ekipa je pokazala razumevanje za možda i premladog Ana, i dala mu vremena da „odraste“. Ovo poverenje i čitanje talenata se pokazalo kao prava odluka jer su Fly i NOtail još jednom uboli zlato, i njihov izbor igrača se pokazao proročki dobar.
Koliko dobar može reći činjenica da je tokom poslednjih mesec dana Ana najviše mmr rangirani igrač na planeti. U međuvremenu je ekipa osvojila još dva mejdžora i bila druga na Dota Asia Championship.
A kako su do titule došli na poslednjem turniru, Kijev Mejdžor, gde su pred CIS publikom pobedili CIS tim koji je izgledao mnogo bolje i solidnije? Pa kao što uvek pobeđuju, u svom OG stilu, u tome se i krije magija. Recept za ove dobre igre glasi ovako nekako: iskoristićemo naše superiorno iskustvo i pamet, da požrtvovanim igrama i bez izdvajanja pojedinaca kao tim igramo do samog kraja, dok ne pronađemo pukotine u slabije organizovanim ekipama i ne iskoristimo ih u našu korist. OG se nikada ne predaje, i OG uvek igra kao tim. U OG nema pojedinaca, samo tim, u OG nema sebičnosti, samo požrtvovanje.
Fly kao kapiten prenosi ekipi svoj životni stil i disciplinu, NOtail nasmejan igra, dok se svi drugi njemu podsmevaju jer misle da bi trebalo drugačije, S4 kreativno vodi napade i odbrane ekipe, Jerax ćuti i uništava neprijatelje, a Ana samo nastavlja da raste kao igrač.
Čak i da vidimo bolji tim u skorije vreme, OG će u Dota 2 istoriji ostati upisan kao jedan od najboljih timova svih vremena, i to više nego zasluženo.
Fly i njegov otac, Moni Aizik, koji je osnivač borilačke veštine Krav Maga. Fly i sam ima status mastera Krav Maga i disciplinu steknutu kroz ovu veštinu prenosi na saigrače.
