Iako je je ovaj naslov, uzimajući u obrzir i prethodni deo, relativno nov u izobilju RTS igara, kao takav ima vrlo lep i pozitivan odziv igrača i kritičara. Igra nas opet stavlja u ulogu Mech-Warrior zapovednika i na nama je da iskrojimo savršenu budućnost.

Koncept igre je standardan za ovaj žanr – sakupi resurse, razgradi se, naprvi vojsku i sravni neprijatelja sa zemljom. Prilično prepoznatljivo i dovoljno jednostavno za sve. Doduše, Supreme Commander ima jednu veliku razliku u odnosu na sve ostale RTS igre, a to je mogućnost pravljenja ogromnog broja jedinica. Ovo je jedan od malobrojnih naslova u kom igrač može da napravlji stotine jedinica koje navodi u zapanjujućim ratnim pohodima putem vode, kopna ili vazduha. Sve što je potrebno uraditi za izgradnju čeličnih ratnika je po jedna baza (pomorska, kopnena i vazdušna) i dovoljan broj resursa i uništenje može da počne. Brojnost jedinica u pojedinim situacijama može da zbuni igrača, ali srećom mapa se može odzumirati toliko da cela stane na ekran. Takav pogled nije nešto preterano funkcionalan u pogledu mikromenadžmenta jedinica, ali će sigurno pomoći u nekim drugim situacijama u kojima je potrebno imati pregled celog bojnog polja.

Priča koja vodi kampanju je prilično štura. Radnja  je smeštena 25 godina nakon događaja iz ekspanzije (Forged Alliance,  standalone nastavak na orignalni Supreme Commander). Ubistvo koje je imalo politički motiv je skrhkalo labavo primirje koje je postojalo između UEF-a, Cybrans-a i Aeon Illuminate-a. Sve tri strane kao da su jedva čekale da se tako nešto desi pa da skinu prašinu sa borbene mašinerije i da se opet bore za prevlast. Prava šablonska “hajde da sklepamo nešto da bi izbio rat” priča. No, ruku na srce, ne treba (Gas Powered Games-u) uzimati previše za zlo, ipak je akcenat u igri bačen na druge, mnogo bitnije detalje.

Igra je pretrpela određene promene, u odnosu na prvi deo, koje će sigurno imati kritike i hvale među igračima. Način unapređivanja i razvoja jedinica je potpuno promenjen u odnosu na original koji je imao “Tier” sistem. Sada imamo prilično jednostavna tehnološka stabla u kojima trošimo poene u zavisnosti od toga šta želimo da unapredimo (jačina građevina, štitovi jedinica, nove jedinice i sl). Razvoj jedinica i istraživanje novih, eksperimentalnih, u mnogim situacijama okreće partiju ka onom igraču koji se više posvetio tehnologiji. Preko potrebni tehnološki poeni se dobijaju vremenom iz istražne građevinske jedinice. Ova promena menja originalni koncept koji je krasio Supreme Commander što se možda i neće svideti svima.

Stari sistem je igru činio komplikovanom i teškom, što je i bila draž, ali očigledno je razvojni tim hteo da proširi spektar igrača koji će uživati u ovom naslovu. Kada već spominjemo istraživanja, moramo spomenuti da je igra ostala verna specijalnim-prototip jedinicama koje maltene same mogu da unište kompletnu protivničku armiju. Da bi one ugledale svetlost dana, potrebno je utrošiti dosta znoja i još više resursa. Ukoliko ste navikli na ekonomiju iz prethodnika, slobodno pre startovanja igre zaboravite i na ta znanja jer je način korišćenja resursa takođe promenjen i uprošćen. Pre je ekonomija funkcionisala drugačije, igrač je mogao da započne bilo kakvu proizvodnju ili istraživanje ma sa koliko resursa raspolagao, ali bi završetak iste direktno zavisio od uspešnosti prikupljanja resursa. Sada je sve po sistemu “plati pa se klati”.

Supreme Commander 2 nije preterano zahtevan naslov i što je najbitnije od svega, vrlo je lepo optimizovan. Ne treba imati bojazan da ćete posmatrati slajdšou kada se na ekranu pojavi ogroman broj jedinica, jer će broj frejmova tek za nijansu opasti. Doduše, ako ne posedujete high-end mašinu, nećete biti u prilici da doživite pravi ratni spektal, ali igra sasvim lepo radi i u nižim rezolucijama. Interesantno je napomenuti da je igru moguće igrati na dva monitora simultano i to tako što će svaki monitor funkcionisati nezavisno jedan od drugoga. Primera radi, igrač će moći jednim monitorom stalno da posmatra bazu i dešavanja oko nje, dok će na drugom posmatrati kretanje jedinica i bitke. Ova opcija ima ogromnu upotrebnu vrednost, ali čisto sumnjamo da će neko samo zbog ovog naslova kupiti još jedan monitor.

Glavni adut je definitivno režim za više igrača. Kada ukrstite mačeve sa živim protivnikom, shvatate koliko je Supreme Commander 2 zapravo kompleksan i zabavan. Svaka od tri navedene rase ima svoje prednosti i mane koje AI ne može da iskoristi (ili sakrije) na pravi način. Dobar igrač će svojom taktikom i snalažljivošću nadomestiti sve nedostatke i naći će jedinu rupu u vašoj odbrani kako bi vas pobedio. Kada to uzmemo u obzir, možemo reći da je kompletna kampanja zapravo tutorijal za ono što nas čeka.

Fanovima naslova će neke od promena biti rane koje će teško zarasti, ali će novopečenim igračima biti daleko lakše da se uhodaju u ceo sistem igre. Naše mišljenje je da su mogli bolje to da odrade i tako da zadrže stari šmek, no šta je tu je, možda će buduće zakrpe doneti neke promene na staro. Sve u svemu, Supreme Commander 2 nije razočarao i definitivno je ispunio očekivanja.