Age of Conan: The Hyborian Adventures

Funcom/Eidos

Pet godina gomilan "hype", nekoliko odlaganja i pre svega veliki pritisak zbog nametnute titule "oni koji će srušiti Blizzard i WoW sa trona", naterali su Funcom da pre mesec dana izda svoje čedo Age of Conan: Hyborian Adventures. MMORPG nove generacije doneo je nekoliko odličnih ideja, fascinantnu grafiku i zanimljiv i brutalan svet iz pera Roberta E. Hauarda, ali, s obzirom na to da je launch bio sve samo ne "smooth", AoC do danas prati puno gorkog ukusa u ustima. Ima dosta stvari koje smo očekivali – borbeni sistem je drugačiji i aktivniji u odnosu na konkurenciju, krv, udovi i glave lete na sve strane, igra je ozbiljnijeg i realnijeg tona od ostalih, ali sve pozitivne strane trenutno prati očigledna nedovršenost, gomila bagova, velika nestabilnost, pa osim "fanboy" hordi, ostatku sveta za ovu igru treba puno strpljenja i živaca.

 

Cela priča i počinje na prilično naporan način. Instalacija koja zauzima dobrih 30 GB, traje veoma dugo, sledi download gomile patch-eva (samo prvog dana bilo je potrebno svući oko 800 MB), a posle toga je prisutan i strah da li će mašina moći da potera verovatno najzahtevniju igru trenutno na tržištu. Nažalost, zbog očajne optimizacije, to često ne zavisi od toga kakva je konfiguracija, već od gomile drugih faktora, od kojih mnogi nisu poznati, verovatno, ni u Funcom-u. Ipak, kada se sve to prođe, reše se problemi sa drajverima, potpuno nepredvidivim crash-evima i čuvenim plavim ekranima, i kada se konačno pojavi "Logging in..." na ekranu, priča postaje vedrija.

Za razliku od konkurencije, koncept rasa u AoC-u je tu manje-više samo zbog poštovanja Hauardovog sveta, pa izbor između Cimmerian-aca, Aquilonian-a i Stygian-a nema mnogo značaja. Osim na posebnim "Culture PvP" serverima čija su pravila i dalje prilično labava, izbor rase utiče samo na vizuelni identitet karaktera, izbor klasa i grad u kom ćete se pojaviti na 20. nivou. Sam izgled likova je i prvi uočljivi plus za Funcom. Zahvaljujući brojnim slajderima za podešavanje visine, građe, oblika očiju, usta, brade, pa čak i jednog koji određuje na koju stranu je nos slomljen, uz desetak mogućih tetovaža i ožiljaka, u ovoj igri nema mnogo jednoličnosti. Barem što se tog dela tiče...

Izbor klase će, verovatno, biti mnogo veći problem, jer su se developeri potrudili da razbiju dosadašnju karakterističnu podelu tank-dps-healbot-caster. Age of Conan pruža izbor od četiri arhetipa, sa po tri klase u svakom: Soldier (Guardian, Conqueror, Dark Templar), Rogue (Barbarian, Assassin, Ranger), Priest (Priest of Mitra, Tempest of Set, Bear Shaman) i Mage (Demonologist, Necromancer, Herald of Xotli). Naravno da nije sve baš tako originalno, ali su koncepti pojedinih klasa, kao i odlični borbeni i healing sistem, najveća osveženja koja je MMORPG svet dobio u poslednjih nekoliko godina.

Borbeni sistem AoC-a ne poznaje auto-attack i target-lock, već se bazira na komboima koji se izvode vezivanjem udaraca iz pet pravaca (dole-levo, gore-levo, gore, gore-desno, dole-desno) i collision detekciji koja svakom udarcu u igri daje realno polje delovanja (AoE). U praksi, cela stvar izgleda veoma dobro i prilično zabavno, jer borba zahteva mnogo više aktivnog učešća, i otvara mogućnost da uvežbaniji i spretniji igrači rešavaju bitke u svoju korist dobrim tajmingom za sopstvene udarce i uspešnim izbegavanjem tuđih. Zbog ovoga će "grindovanje" biti nešto napornije nego u drugim igrama, ali sam sistem i nije toliko komplikovan. Izvođenje svih komboa započinje klikom, posle čega se na ekranu prikazuje koji su udarci na redu. Caster-i će morati da se zadovolje mnogo manje zabavnim spellweaving-om.

Healing sistem, u kombinaciji sa nešto neuobičajenijim klasama, je mnogo smeliji korak Funcom-a, ali je i on odlično izveden. Developeri su najavili da neće postojati tipični "healbotovi", pa su ograničili direktne i jake magije za lečenje, a fokus je prebačen na HoT (Heal over Time) i tzv. cone healing. Kao i mnoge druge magije u AoC-u, tako i one za lečenje zahtevaju "nišanjenje", i samim tim primoravaju one koji se odluče za Priest klase da zaborave na "stoj pozadi, klikći na imena i brojeve" rutinu. Osim toga, svi Priest-ovi mogu, i u dobroj meri moraju, da učestvuju u ofanzivi. Tempest of Set je mnogo delotvorniji nakon što iskoristi svoje ofanzivne magije, a Bear Shaman je jedan od retkih healer-a u MMORPG svetu koji (mora da) učestvuje u borbi prsa u prsa.

Sledeći, a trenutno, verovatno, i najveći plus u igri je grafika. Od samog početka i piratskog grada Tortage, vidi se da su ljudi zaduženi za ovaj deo igre odradili fenomenalan posao. Smena dana i noći, bloom efekti, fenomenalna presijavanja na vodi, bogata priroda i planinski venci u daljini su za čistu desetku, a ništa ne zaostaju ni predeli koji su obično monotoni - pustinje, mračne tamnice, podzemni prolazi i krvava i spaljena poprišta bitaka. Sve to u dobroj meri prati i zvuk. Orkestrirana muzika je na vrhunskom nivou, zvuci ambijenta kao što su bučni vodopadi i graktanje vrana potpuno uvlače u igru, a oni iz borbe u potpunosti prate brutalnost AoC-a. Jedino što se može zameriti grafičkom odeljenju jeste to da magije nemaju baš impresivne efekte, ali se to može opravdati težnjom da igra ni u jednom segmentu ne pređe u "dečiji" fazon.

Ceo paket, zajedno sa uvodnim delom i svojevrsnim tutorijalom koji se do 20. nivoa odigrava u Tortage-u, funkcioniše na visokom nivou. Svi NPC-jevi imaju kvalitetno nasnimljene dijaloge, priča je odlična, i prilično vešto smišljen prelazak iz samostalnog u grupno igranje menjanjem dana i noći drži veoma dobar tempo. Tu počinju i prvi problemi, Konanov svet nije celina, već je izdeljen na zone sa više instanci kako bi se rasteretio prostor i olakšalo završavanje quest-ova. Ta odluka Funcom-a i već pomenuti solo deo igre, drastično ubijaju osećaj da igrate MMORPG, i mnogima je jedna od glavnih zamerki. Srećom, kada se stigne do 20. nivoa, prođe zaista fenomenalno urađeni Tortage, i kada lik stigne do jedne od tri regije, osećaj usamljenosti se vrlo brzo zaboravlja. Međutim, tada se uočavaju drugi, mnogo ozbiljniji problemi.

Raznovrsnost koju su na početku igre donosili iskrivljeni nos, zelene oči i ožiljak preko čela se brzo zaborave, jer drugi igrači koje srećete izgledaju kao klonovi. Svi koriste naizgled istu opremu, a insistiranje kreatora igre na realnosti i ograđivanju od "crtanog i neozbiljnog" izgleda konkurencije, ne može da bude opravdanje za to što su baš svi magovi obučeni u crvene haljine. Objektivno, znalo se da igra neće imati "Oklop zmajeve vatre" ili "Mač milijardu munja", ali je najavljen širok izbor oružja i 1500 različitih kompleta oklopa, a čini se da od toga trenutno nema ništa. Doduše, Funcom-ovi developeri kažu da im je "itemizacija" na listi prioriteta, i da se uskoro očekuje mnogo šarenija ponuda.
Ovo je možda pitanje ukusa, ali činjenica da se negde na polovini puta do maksimalnog 80. nivoa dobar deo vremena u igri provodi isključivo u "grindu", ukazuje isključivo na nedostatak sadržaja i nedovršenost igre.

Širok izbor quest-ova, nekoliko dobrih rešenja, uz samo nešto više originalnosti nego što smo navikli, odvešće vas relativno brzo do 40. nivoa, kada novi izazov postaje nekoliko posebnih tamnica dizajniranih za grupe. Nakon brojnih – odnesi, ubi, donesi – zadataka koje ste mogli i sami da uradite, praktično po prvi put ste upućeni na druge ljude. Naravno, ne računajući PvP. Kada prođete i Sanctum of Burning Souls, očistite Noble District i Field of the Dead, umorite se od besomučnog pritiskanja tastera "1" kako biste preskočili dijaloge sa NPC-jevima, shvatićete da ste negde oko 50. nivoa i da nemate više šta da radite!

Trenutno najbolnija praznina u Age of Conan-u će morati da se popunjava besomučnim ubijanjem jednih te istih protivnika, sve dok se konačno ne stigne do nešto viših nivoa, za koje je Funcom, ipak, spremio kakav-takav sadržaj. Naravno, vreme se može trošiti i u PvP okršajima, a ideja kreatora igre bila je da se fokus baci na masivne bitke i borbe oko gradova koje gilde same prave, ruše ili zauzimaju. Zabave, naravno, ima svuda, ali nemilosrdno ubijanje drugih igrača po zonama koči odsustvo bilo kakvog sistema nagrada, kazni ili posledica, iako u igri postoje PvP nivoi. Nažalost, oni još nisu u funkciji. Sve glasniji vapaji igrača za najavljenim PvP sistemom, mnogo jačim "end-game-om" (pritom i neizbagovanim, pošto je minimalna verovatnoća da se pojavite u instanci za igrače 80. nivoa, a da se igra ne "sruši") i dodatnim sadržajem, trebalo bi da dobiju odgovor ovih dana, kada će velikim patch-om biti ubačene nove zone.

Nažalost, kako stvari sada stoje, "zakrpe", pored novina, sa sobom nose puno problema, a pomenuta nestabilnost i neoptimizovanost igre često dobijaju tragikomične dimenzije. Često se dogodi da onima koji se od samog početka muče sa "zakucavanjima" ili neshvatljivo niskim FPS-om, "zakrpe" ne pomognu, ali u njihovu poziciju dovuku još na stotine igrača, koji su do tada igrali bez ikakvih problema. Kada se to pomeša sa neizbežnim osećajem nedovršenosti i zbrzanog posla, uz gomilu stvari koje ili uopšte ne rade ili rade na besmislen način, ostaje jedino da se zapitamo šta su radili ti silni beta testeri.

Age of Conan: Hyborian Adventures nije nikakva velika revolucija, ali je definitivno osveženje i igra puna potencijala. Međutim, trenutno je u takvom stanju da je samo tanka linija odvaja od beta verzije. Ako Funcom konačno sredi probleme sa stabilnošću, optimizuje kod, popuni rupe u sadržaju, a zatim i doda sve ono što je obećavano poslednjih pet godina, uz potenciranje "M" rejtinga (kafanske tuče, prostitutke... krv, bradavice i rečenica "prljavi psu" ipak ne opravdavaju toliko buke), AoC će, svakako, biti jedna od najbitnijih MMORPG igara današnjice. Do tada, slobodno lagano štedite novac za bolju mašinu, i sačekajte još nekoliko meseci dok se cela stvar ne ispegla.

Za: Prelepa grafika i zvuk. Svet Roberta E. Hauarda. Inovativan i zabavan sistem borbe.
Protiv: Igra je nedovršena i nestabilna.
Platforma: PC
Web: www.ageofconan.com
Kontakt: www.compland.co.yu
Cena: 3.300 din.
Minimalna konfiguracija: Pentium 4 na 3 GHz, 1 GB RAM-a, 32 GB mesta na hard
disku, GeForce6600 ili jača grafička karta
Test konfiguracija: Athlon X2 6000+, 4 GB RAM-a i 9800 GTX – uz nešto podešavanja, dovoljno za uživanje u maksimalnim detaljima.
Ocena: 76

Luka Zlatić