Enemy Territory: Quake Wars

Splash Damage/Activision

Za: Prava timska igra. Mnogo načina da se učestvuje u borbi. Odlična grafika.
Protiv: Nije Quake. Prosečan zvuk. Nema ugrađen voice-chat.
Kontakt: www.enemyterritory.com
Cena: Oko 40 evra.
Minimalna konfiguracija: Pentium 4 na 2.8GHz, 1GB RAM-a i NVIDIA 6600/ATI X1300 ili bolja grafička karta.
Test konfiguracija: Athlon X2 6000+, 2GB RAM-a i 8800 Ultra, su imali udela u odbijanju invazije u 1600x1200 sa maksimalnim podešavanjima.
Ocena: 81

Godina je 2065. kibernetska rasa pod nazivom Strogg se polako približava Zemlji u želji da njena bogatstva iskoristi kao sirovinu za pogonsko gorivo, a njene stanovnike "regrutuje" u svoje redove. Igrači su dele u dva tima – Global Defense Force, koji brani planetu od osvajača, i Strogg koji su tu da opustoše sve pred sobom. 

Quake Wars pokreće znatno modifikovan i modernizovan Quake 4 engine. Pored potpuno promenjenih zakona fizike, u novi Enemy Territory je dodata mogućnost korišćenja vozila, znatno je unapređeno renderovanje otvorenih prostora, a promenjen je i netcode kako bi se smanjilo lagovanje tokom igre. Najveći dodatak su takozvane megateksture, koje je razvio lično John Carmack, a koje omogućavaju da se mapa prikaže jednom slikom od 32.000 sa 32.000 piksela, a da je zatim dizajneri mapiraju i podele na delove koji utiču na kretanje igrača i zvučne efekte koji se pritom čuju. Pošto se igra često odvija na otvorenom, tu su i prirodne nepogode, koje kao i doba dana imaju uticaj na događaje na bojnom polju. I pored određene starosti (Quake 4 je samo verzija Doom 3 enginea), ET: Quake Wars i dalje izgleda jako dobro, zahvaljujući odličnim teksturama i modelima.

Igru počinjete izborom strane i jedne od pet ponuđenih klasa, a u nekim slučajevima i oružja koje nosite. Iako se može reći da svaka klasa ima svoj pandan na protivničkoj strani, dovoljno se razlikuju da iskustvo igranja bude potpuno različito. Na primer, doktor na strani GDF-a može praktično istog trenutka da povrati svog saborca iz mrtvih, dok će tehničar Strogga morati da potroši nekoliko sekundi da "popravi" palog saigrača. Špijuni i sa jedne i sa druge strane mogu da se maskiraju u protivničke jedinice, ali jedna strana koristi eksplozivne kamere za posmatranje protivničkih akcija, a druga dronove koji se bore umesto njih. Dakle, razlike nisu samo kozmetičke i može se reći da u igri imamo deset različitih klasa, a kada se na to doda i veliki izbor vozila koja je moguće koristiti, jasno je da će igrači sa različitim stilovima igre bez problema moći da pronađu nešto za sebe.

Svaka mapa je sastavljena iz nekoliko ciljeva, o kojima ćete vrlo jasno biti obavešteni na početku, a i u toku igre kada dođe do promena ciljeva u zavisnosti i od vaših i od protivničkih akcija. Da bi se cilj ostvario, pripadnik svake klase mora da izvrši dodatne zadatke, svojstvene samo toj klasi, kao što su onesposobljavanje protivničkih radara, uništavanje kapija i bunkera... Znači, svaki ekipa mora da bude sastavljen od po bar jednog pojedinca iz svake klase (ili da igrači koriste menjanje klase u pravim trenucima), i da tesno sarađuje kako bi došao do pobede. Moguće je i podeliti svoju ekipu u timove, što nije neophodno, ali pomaže utoliko što svi članovi jednog tima vide zadatke svojih saboraca i tako mogu lakše da im pomognu.

Već smo spomenuli da je fizika znatno realnija nego ostatku Quake serijala, a isto važi i za naoružanje. Prošla su vremena (ili će tek doći u budućnosti, pošto se Quake Wars odigrava pre Quake-a 2) super brzih rocket-launchera. Ovde ćete ukoliko se odlučite za takvo oružje na raspolaganju imati bazuku koja potroši sekundu pre ispaljivanja rakete i još malo vremena na reload. Pozitivno je to što su sva oružja detaljno osmišljena i konstruisana, tako da igrač može lako da se prilagodi načinu nišanjenja, a da sve vreme ima osećaj da bi oružje koje nosi i u stvarnosti trebalo tako da funkcioniše.

Za sada postoji 12 mapa koje je moguće igrati na tri načina. Prvi i najosnovniji je bitka na jednoj mapi, gde pobeđuje ekipa koja prva ostvari sve svoje ciljeve. Zatim sledi duel u dve runde na jednoj mapi, gde ekipe menjaju strane, a pobednik je ona koja za manje vremena uspešno završi svoj napad. Treći način igre je mini kampanja koja se odvija kroz tri mape. Tokom igre skupljate iskustvene poene, koji donose bonuse ukoliko igrate kampanju (brže trčanje, jača oružja), a služe i da ako stalno igrate na serveru steknete razne titule i medalje, a samim tim i poštovanje drugih igrača. Mape su dobro dizajnirane i balansirane, i sadrže otvorene prostore, delove grada, ali i ulaze u kanalizaciju i slične vidove zatvorenih prostora koji najviše podsećaju na Quake.

Objektivno, najveća mana igre je zvučna komponenta. Ok. nema muzike tokom igre, to i nije neki problem, nalazite se na ratištu i morate biti koncentrisani na zvuke oko sebe, a ko smatra da vojnici moraju da imaju i-pod uvek mogu pustiti muziku u nekom programu u pozadini. Problem je što zvuci sa bojišta nisu dovoljno atmosferični i donekle kvare sjajan vizuelni ugođaj. Takođe, neobjašnjiv je nedostatak ugrađenog voice-chata, umesto kog je ponuđen sistem predefinisanih poruka koje kompjuter naglas izgovara. Dakle, za iole normalnu komunikaciju sa pripadnicima svog tima moraćete da potražite neki program sa strane.

Krajnji utisak je, naravno, potpuno subjektivan, ali je očigledno da Enemy Territory: Quake Wars nije namenjen svim FPS igračima. Mape su isuviše velike za male grupice ljudi, pa će se igrači odlučivati za igru preko neta pre nego za odlazak u igraonicu sa društvom i dodavanje botova da "popune" mapu. Vozila su neophodna za uspeh, a to sigurno ne prija svima. Fizika je isuviše realna za igru koja ima reč "Quake" u som nazivu. Nekima se neće dopasti ni sistem pojačanja, što znači da ćete morati da čekate i po 30 sekundi da se vratite na bojište nakon što poginete. Sa druge strane, oni koji vole ovakav tip igara biće privučeni ogromnim razlikama između klasa i dve zaraćene strane, odličnim mapama i vrlo zanimljivim sistemima promene zadataka u toku igre i čuvanja iskustva svog karaktera od mape do mape. ET: QW je timska igra koja zahteva dosta od igrača, ali ga i nagrađuje sjajnom zabavom. Da li će biti popularnija od Team Fortressa 2 ili Unreal Tournamenta 3 pokazaće vreme, ali potencijal svakako ima.

Luka Zlatić