King’s Bounty: The Legend

1C Company/Katuri Interactive

Predpostavljam da se danas malo ko seća originalne igre King’s Bounty koja je početkom devedesetih bila nezaobilazna stavka na malenim hard diskovima tadašnjih 286-ica i 386-ica. Ja se, igrom slučaja sećam. A još bolje se sećam pojave prvog dela hit franšize Heroes of Might and Magic, i kiselih osmeha koje sam upućivao svima koji su komentarisali njegovu jedinstvenost i originalnost. Ovo vam govorim samo da bi i sami shvatili koliko mi je srce zaigralo kada sam u ruke dobio rimejk jednog dela mog detinjstva – King’s Bounty: The Legend.

Prvo, da razjasnimo jednu stvar. Originalni King’s Bounty je davne 1990. godine razvojni tim New World Computing izdao za PC, Amigu i Komodor 64.  Isti tim je radio i na prva četiri nastavka Heroja, pod izdavačem 3D0 Company koji je držao licencu za svet Might & Magic. Sa raspadom matične firme 2003. raspada se i originalni razvojni tim, i tu se jedan deo priče završava. Mi dalje znamo da je prava za Heroje otkupio Ubisoft, koji je potom izdao zvanični peti nastavak Heroja. A zatim je, nepoznati razvojni tim Katauri Interactive pod okriljem najvećeg ruskog izdavača 1C Company napravio rimejk originalne igre King’s Bounty, nevezane za Might & Magic svet. Ovoliki uvod jeste bio neophodan, pošto je King’s Bounty igra koja je, pored serijala Disciples, jedini direktan konkurent popularnim Herojima, i specifičnom gejmpleju koji oni nose sa sobom.

O svim onim stvarima po kojima King’s Bounty liči na Heroje, nećemo ni pričati, to bi bilo nabrajanje kome kraja nema. Bolje je skoncentrisati se na razlike; iako su i one većinom kozmetičke, ima nekoliko ključnih koje stvari menjaju iz temelja.

Na prvom mestu je to tip igre; iako su Heroji imali singl-plejer kampanju, oni su zaista blistali tek u multiplejeru; King’s Bounty sa druge strane nema ni naznake multiplejera. Dakle, zaboravite skidanje mapa sa Interneta i pozivanje komšije na partiju, uz kafu i cigare. Uz King’s Bounty ćete sedeti sami, ali vrlo verovatno celu noć, pa su kafa i cigare ipak poželjni. Iako je sama priča pomalo dosadna, uz kampanju će vas prvenstveno držati fenomenalan gejmplej, koji se menja i unapređuje paralelno sa vašim napredovanjem kroz igru, tako da vam sigurno neće biti dosadno. Inače, odmah treba napomenuti da je ova igra pakleno duga – na easy nivou težine će vam trebati minimalno 40 sati da je završite (ako pratite sve sporedne kvestove), sa svakim višim stepenom težine taj broj je znatno veći.

Igru počinjete kao mladi heroj (ratnik, paladin ili mag) u kraljevstvu Darion, koji se sastoji od četiri oblasti (oblasti su prosečne veličine medium mape iz Heroja). U Darionu ćete dobijati različite ljudske jedinice (vitez, strelac, mag, itd.), i naknadno njihove undead varijante. To važi i za kvestove, koji će se vrteti oko hvatanja bandita, kažnjavanja lopova ili ubijanja zombija. Sledeće kraljevstvo, Isles of Freedom, se sastoji od samo dve oblasti, ali u obliku arhipelaga, tako da će vam trebati znatno više vremena da ih obiđete, i upoznate se sa novim jedinicama i neprijateljima – gusarima, banditima, i različitim vodenim čudovištima. Kordar je treće kraljevstvo, u kome vladaju patuljci i sastoji se od tri nadzemne oblasti i dva velika podzemna rudnika, i portalom ka svetu demona, a zatim idu četvrto i peto kraljevstvo sa svojim, jedinstvenim izazovima. Nadam se da shvatate koncept. Svako kraljevstvo završavate sa najjačim jedinicama tog tipa, da bi se u sledećem adaptirali na nove protivnike i novi način borbe, i tako do samog kraja.  Naravno, konstantno se vraćate i na mesta koja ste već posetili, da bi sa jačom vojskom završili kvestove koji su tada bili nemogući. Fantastičan koncept; držaće vas prikovane uz monitor mnogo više vremena no što to sebi možete da priuštite – verujte nam na reč.

Takođe, za razliku od Heroja, ovde vodite samo jednog lika, kog birate na početku i ne posedujete nikakva utvrđenja koja možete unapređivati. Jedini način za nabavku novih jedinica i magija je njihova kupovina u već postojećim garnizonima, koje prvo morate pronaći. Sama borba je skoro identična, uz napomenu da vaš lik, kao u prva tri nastavka Heroja ne učestvuje direktno u borbi. Magije su takođe tu, u obliku koji dobro poznajete, ali sa jednim dodatkom – tzv. Chest of Rage. Taj kovčeg naime sadrži spektar specifičnih magija koje ne zavise od vaše mane, a koje možete koristiti na uobičajen način – jednom u rundi.

Ako bi tražili dlaku u jajetu, pronašli bi smo samo dve stvari, koje bi se tek uslovno mogle nazvati manama.

Prvo, postoji manji problem sa težinom igre; ako ste stari morski vuk koji je uz Heroje proveo nekoliko godina, igru možete igrati na normal nivou težine i polako je privoditi kraju. Za sve ostale je ovaj nivo jednostavno pretežak, pošto zahteva nadljudsku koordinaciju logistike, ofanzivnih i defanzivnih magija, kao i specifičnih prednosti i mana svake jedinice. A ako krenete na easy nivou težine, kroz igru ćete seći kao kroz maslac, bez pravog izazova. Hard i Impossible nivoe ni ne spominjem; ako niste Čak Noris ili Vladimir Putin jednostavno nemate šta da tražite tu.

Drugi problem je više teoretske prirode – iako je King’s Bounty skoro savršena igra u okvirima onoga što on pruža, on zapravo ne prikazuje ništa novo. Sve je to, koliko god dobro i privlačno bilo, ipak već viđeno, i zato ova igra nikako ne može dobiti ekstremno visoku ocenu. Što vas nikako ne treba odvratiti od igranja; ovo zaista jeste jedna od boljih igara koje su se pojavile u 2008. godini, i nadamo se da ćete odvojiti malo vremena da se u to uverite i sami.

Za: Za fanove Heroja – sve!
Protiv: Velika težina (za sve one koji nisu fanovi Heroja)
Platforma: PC
Web: www.kings-bounty.com
Cena: 30 €
Minimalna konfiguracija: Pentium 4 na 2.6 GHz, 1GB RAM-a i Nvidia 6800+ ili ekvivalent sa 256 MB VRAM-a
Test konfiguracija: P4 D820 2.8GHz, 1GB DDR2 RAM, GeForce 7600GT, radi savršeno

Ocena: 90

Viktor Popović