Kada smo prošle godine,na GamesComu u Kelnu, gledali prezentaciju Tiberian Twilighta, pomalo smodopustili šarmantoj ekipi iz Electronic Artsa da nas obrlati i uveri kako ćefinale originalne C&C sage biti nešto predivno. Eto, rekli su nam, posle 15godina zaokružujemo jednu celinu; Konačno ćemo otkriti ko je (ili šta) Kane;Konačno ćemo otkriti šta će biti sa Zemljom i Tiberijumom; Mehanika igre ćebiti inovativna… I došao je taj mart 2010. instalirali smo igru, odigrali je ina kraju balade rekli jedno "Mnjh…".

Sada je vreme da vam to"Mnjh…" definišemo. Ukratko, to znači da nismo previše razočarani,ali da sigurno nismo oduševljeni načinom na koji je ova legendarna sagazavršena. Jednostavno, kada se stavlja tačka na nešto što traje 15 godina, tose ne radi tako što se potpuno promeni mehanika igre, i maltene pravi eksperimentza neke nove RTS generacije, nego tako što se ispoštuju sva ona načela koja sutaj žanr proslavila, a koja su postavljena u prvom Command & Conqueru. Tose ne radi tako što naterate igrače na besomučan grind da bi mogli da isprobajusve jedinice. To se ne radi tako što se odjednom u filmiće između misija unosineka besmislena doza ozbiljnosti. Ne želimo da kažemo da su sve promene koje jeC&C4 doneo loše, naprotiv, i sama igra je sasvim ok. Ali "Ok." nije ono što smo (mi: igrači;fanovi serijala; ljubitelji strategija) očekivali.

 Šta se zapravo dešava?Zemlja je pred potpunim uništenjem živih bića, zbog trovanja Tiberijumom,mineralom koji je nekada bio toliko cenjen. Kane, besmrtni vođa Noda dolazi narazgovor sa predstavnicima GDI-a i nudi rešenje. Uskoro je Tiberijum pod kontrolom,sve izgleda bolje, ali se ljudi i dalje sa nepoverenjem odnose prema Nodu. Nasve to, dolazi i do cepanja unutar bratstva, pošto usijane glave smatraju da ihje Kane izdao. Čitava ova priča je, naravno, ispričana kroz jeftine video scenekoje obiluju prosečnom glumom i plakanjem igračeve virtuelne žene. Majko mila,koliko ona smara... No, suze na stranu, problem sa video sekvencama je u nekojčudnoj dozi ozbiljnosti na koju od C&C-a nismo navikli, no dobro, da seistrpeti.

 Samu igru pokrećeposlednja evolucija enginea koji se rabi još od Generala. I to uopšte nije lošastvar, pošto igra izgleda sasvim pristojno, a na momente i spektakularno, apritom odlično radi na sasvim prosečnim konfiguracijama. Zvučni efekti su nanivou na koji smo navikli i nemamo nikakvih pritužbi ni na njih ni na muziku.

 Ono što nas je najvišeiznenadilo su pomenute velike promene u mehanici igre. Igra koja je proslavilakoncept "skupi resurse, izgradi bazu, zgazi protivnika" je odjednomprešla na koncept konstantnog (a pritom sporog) priliva novca, dodala unit cap,i izbacila gradnju baze. Ok. Jasno je svima da su RTS igre otišle u različitimpravcima, a da je C&C ostao veran korenima, ali trojka je bila tolikoprokleto zabavna baš zato što je bila ono na šta smo navikli, zato što je bilaretro. I nisu to jedine promene. C&C je uvek imao sistem dobijanja boljihjedinica kroz misije, a sada ćete da biste otključali legendarne Mamut tenkovemorati da sakupite dovoljno EXP-a, koji se skuplja i kroz kampanju, i krozsingle player skirmishe i kroz multiplayer okršaje. Nije ni to mnogo loše, zatošto je balans jedinica odlično odrađen, i zato što postoji dosta zanimljivihtaktičkih mogućnosti, pa pešadija zapravo ima smisla i može da se suprotstavitenkovima, ali nije ni mnogo dobro zato što jednostavno predugo traje, a i zbognovog sistema raspodele jedinica. Sada na početku svake misije/bitke biratehoćete li igrati podršku, defanzivu ili ofanzivu, a svaku klasu trebalevelovati od nule. To što ćete ćete zaista naučiti da koristite sve jedinice isve klase nije plus svim igračima, nego ume da bude i nepotrebno smaranje.

 I šta reći na kraju?Nikako nismo dobili ono što smo očekivali, ali smo dobili jednu ok RTS igru,koja ume da bude posebno dobra u igri za više igrača, zahvaljujući sjajnombalansu, raznovrsnosti jedinica i timskim borbama. Žao nam je što ne možemo dadamo nekih 90 ovom ostvarenju, pošto bi to bila sjajna tačka na C&C, ali i77 je sasvim ok.